Metaphysics of Meditation, The: Sri Aurobindo and Adi-Sakara on the Isa Upanisad  by Stephen Phillips (Author) Part of: Bloomsbury Studies i...

Метафизика медитације. Шри Ауробиндо и Ади-Шанкара о Иса Упанишади


Metaphysics of Meditation, The: Sri Aurobindo and Adi-Sakara on the Isa Upanisad 

by Stephen Phillips (Author)

Part of: Bloomsbury Studies in World Philosophies (7 books)

Bloomsbury Academic 

25. јануар 2024.

248 стр.


У овој књизи Стивен Филипс се фокусира на једну од најважнијих песама о медитацији у светској књижевности, како су је разумела два највећа индијска филозофа, један класични, један модерни. Шанкарини коментари на Упанишаде су срж традиције Веданте, а Ауробиндо је велика фигура хиндуистичке мисли 20. века. Ово је први пут да су њихови приступи проучавани заједно. Иса (око 500. п. н. е.) „Упанишад“ припада жанру учења „адјатмика“—о себи и свести—у раној индијској књижевности. Према староиндијској традицији јоге, медитација је супротна намерном телесном и менталном деловању. Дисање је све што радите. У концепцији Иса Упанишаде, речено нам је да је најбоље што долази из медитације због онога што је „Господ“. У Шанкариној интерпретацији долази до блокирања малог „ти“, док према Ауробинду долази као божанска веза, окултна „Свесна сила“ која припада истинитијем делу себе, атману, и „отварање“ за изворну енергију тог сопства. Уоквирен око Ауробиндовог превода сваког од осамнаест Исиних стихова, заједно са преводом сваког стиха, Филипс прати другачије читање Шанкаре како је наведено у његовом коментару. Све се то ради у позадини модерне науке. Конвергенције и дивергенције ових токова су у центру пажње. Додатак А представља Упанишаду са два читања једно поред другог. Ова књига прати поглед на свет и консонантно учење јоге заједничко за два аутора за које се обично сматра да су океанима одвојени, не само хронолошки већ и у интелектуалном ставу. Обраћајући се огромном јазу у савременој литератури о медитацији у хиндуистичким традицијама, Филипс представља убедљив нови начин размишљања о медитацији у филозофији Адваита Веданте и Упанишаду.